КЊИЖЕВНО ДЕЛО БРАНИСЛАВА НУШИЋА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

У раду су сагледане наставне могућности проучавања Нушићевих књи-жевних остварења у функционалном повезивању са наставом српског језика уосновној школи. На репрезентативним примерима из једночинке Кирија, ро-мана Хајдуци и комедије Сумњиво лице наведени су практични примери разли-читих лексичких, језичко-стилских, правописних и семантичких вежбања, којасе могу реализовати на часовима обраде, обнављања и систематизације гради-ва у основној школи.

КОРИСТАН АКЦЕНАТСКИ ПРИРУЧНИК

Почетком 2018. године објављена је књига Науч3 имо ак3 центе ау-тора Драгомира Козомаре, која доноси основне информацијео акценатском систему и ортоепској норми српског језика, каои корисне вјежбе за савладавање биљежења наших акцената. Књига по-чиње теоријским уводом, подијељеним у више кратких цјелина: Основненапомене о акценту (7–9), Акценатски систем српскога књижевног језика(9–10), Правила стандардне акцентуације у српском језику (11–14), Не-наглашене ријечи у српском језику (15–16), Преношење акцената на про-клитике (16–17), Акценти као средство за разликовање ријечи (18–20),Акценатски дублети (20–21) и Ремећење акценатског система српскогјезика (21–22). Након теоријског увода слиједе дијелови под насловомВјежбе (23–37) и Акцентовани текстови (39–67), а на крају су понуђенаи рјешења задатака (69–76).

СЕМИНАР: ПЕТИ РЕДОВНИ РЕПУБЛИЧКИ СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

У организацији Друштва наставника српског језика и књижевностиРепублике Српске и Републичког педагошког завода 29-30. септембра2018. године на Јахорини је одржан Пети редовни републички семинарза наставнике и професоре српског језика и књижевности

О КУЛТУРНОМ ОБРАСЦУ

Култура је шири појам и од науке, и од уметности, и од политике.У нас је било политичара, и то знаменитих, који по културинису стајали високо, и којима се то рачунало у заслугу, као знакда нису изгубили везу са народом. Неки од наших чувених књижевникаимали су више дара него образовања, и водили скоро чергашки живот.Неко време држало се да прави песник у свом приватном животу, као иу свом књижевном делу, мора бити жртва својих страсти и осећања, и то,ако треба, појачаних алкохолом. За научнике пак мислило се да, стојећина врху просвете, самим тим дају доказа и о својој високој култури. Ме-ђутим, на примеру не малог броја научника могло се видети да наука икултура нису једно исто. Научник се често развија једнострано, развија-јући своје интелектуалне способности о трошку осталих. Културни чо-век није једностран. Он негује и своју интелектуалност, и своју осећај-ност, и своју моралност. Сагласност коју тежи одржати између тих раз-новрсних елемената, огледа се у целом његовом начину живота, у целојњеговој личности. Његова филозофија живота прешла му је у нарав.

СВЕТИ САВА У ОГЛЕДАЛУ СРПСКОМ

Истина по којој живи одређена заједница – било да је зовемо митом, предањемили завјетом – и сама је жива све док свака нова генерација својим искуством уче-ствује у њој. Без тог учешћа, предање се издваја у аутономну структуру смисла којаје независна од нашег искуства и која почиње да егзистира независно од наше осје-ћајности. У случају српске националне традиције темељно мјесто провјере живо-творности предања јесте лик Светог Саве. На то упућује праћење културолошкихтрансформација Савиног лика кроз историју и чињеница да је, упркос свим тимтрансформацијама, он успио да у колективној свијести народа остане упоришнатачка грађења и очувања српског идентитета. Снага Савиног лика почива на задово-љавању оног што је примарно у човјековом елементарном нагону за симболизаци-јом – потребе да у нечему ширем од себе нађе ослонац за духовну грађевину којуможе да дијели са другима – и у том смислу Свети Сава представља почетну тачкуцјелокупног националног предања. Одржавање или поновно успостављање органскевезе са националним предањем у нашем времену захтијева додатни напор духа –имагинативно учешће у специфично националној димензији предања која је најду-бље и најбоље сачувана у остварењима српског књижевног тока, од српске усменепоезије, преко Његоша и Радичевића, до врхунаца српске прозе и поезије 20. вијекау дјелима Кочића, Андрића, Нога, Бећковића.

ТВОРБЕНО ГНИЈЕЗДО РОД КРОЗ ПРИЗМУ СВЕТОСАВЉА

У раду се даје преглед твореница које образују творбено гнијездо род. Сатворбеног аспекта ово веома богато творбено гнијездо пружа могућност обрадеили утврђивања градива творбених модела које се усваја кроз више нивоа наста-ве српског језика: седми и девети разред основне школе, други разред средњешколе, као и у оквиру предмета Творба ријечи српског језика на универзитет-ском нивоу. Са семантичког аспекта у фокусу пажње су творенице породица инарод чија се семантичка реализација кроз форму есеја Светосавска философијапородице и народа даје са аспекта православне духовности односно светосавља.

НИШКИ ОСНОВНОШКОЛЦИ И СРЕДЊОШКОЛЦИ ИЗМЕЂУ ЋИРИЛИЦЕ И ЛАТИНИЦЕ

Место ћирилице и латинице, односно њихов међусобни однос у српскомјезику постаје актуелан са развојем информационо-комуникационих техноло-гија, за које се неретко тврди да фаворизују латиничко писмо. Стога се природ-но поставља питање места ћирилице у савременом српском језику, с обзиромна растуће изазове у XXI веку и повећану употребу латинице. Резултати спро-ведене анкете посведочили су да ученици у различитим приликама користедва писма. Ћириличко писмо користе у формалној комуникацији, док лати-ничко употребљавају у неформалној комуникацији. Међутим, њена употреба унеформалној комуникацији одражава се на промену начина размишљања ичитања, с обзиром на то да речи које се могу дешифровати и ћириличким илатиничким кодом, у већини случајева читају користећи латинички код. Изтога разлога се као најадекватније решење за очување ћирилице јавља повећа-ње броја часова наставе српског језика и књижевности и свакодневно указива-ње на штетност коју неконтролисана употреба латинице може имати на нашетрадиционално писмо у перспективи.

НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ, НА ПЛЕМЕНИТОЈ

Зборник радова Српско писано насљеђе и историја средњовјековнеБосне и Хума изашао је из штампе 2018. године, као заједничкииздавачки подухват трију српских факултета: Филолошког фа-култета Универзитета у Бањој Луци, Филозофског факултета Универзи-тета у Источном Сарајеву и Филозофског факултета Универзитета у Ба-њој Луци. Уредник Зборника је проф. др Зорица Никитовић.

ПРИПОВЈЕДАЧ И ЊЕГОВА ОБЛИЧЈА КА ЈЕДНОЈ МОГУЋОЈ ТИПОЛОГИЈИ ПРИПОВЈЕДАЧЕВЕ ПОЗИЦИЈЕ У НАРАТИВНИМ ТЕКСТОВИМА

Категорије приповједач и перспектива приповиједања посматране су иразмотрене у овоме раду у оквирима неких од најутицајнијих теорија припови-једања у другој половини двадесетог вијека, периоду у коме је наратологијастасала као самостална дисциплина и доживјела велики успон. Иако су нара-тор и перспектива из које посматра догађаје које презентује у приповједномтексту два засебна чиниоца, теоретичари различитих оријентација дозвољавајуњихово обједињавање у оквирима прецизно дефинисаног интерпретативногприступа. У овоме раду су, укратко, колико је то било нужно за обраду насло-вом задате теме, представљене теорије приповиједања Волфганга Кајзера, Веј-на Бута, Франца Штанцла, Жерара Женета и Мике Бал. Указано је на њиховеидејне подударности и терминолошке разлике, као и на драгоцјена нијансира-ња која назначава свака од посматраних приповједних теоријских платформи.Садржајно и терминолошки ни једна од теорија приповиједања нема опште-прихваћен статус, због чега се у раду залажемо за приступ који би интегрисаодобре стране сваке од њих, а занемарио оне које су оспорене усљед непримје-њивости. С обзиром на значај наратора и његовог статуса у причи, чинилацакоји представљају услов њеног приповједног карактера, сачинили смо једнумогућу типологију позиције приповједача која се темељи на ставовима наведе-них теоретичара књижевности. Као и сваки други вид теоријског уопштавања унауци о књижевности и понуђена типологија има смисла само уколико је ин-терпретативно примјењива и саобразна са разноврсном природом прознихкњижевних дјела.

КОНФЕРЕНЦИЈА: СРПСКО ПИСАНО НАСЉЕЂЕ И ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХУМА

У организацији Филолошког и Филозофског факултетаУниверзитета у Бањој Луци, Филозофског факултета Универзитета уИсточном Сарајеву, Друштву наставника српског језика и књижевностиРепублике Српске у Требињу је 21-22. јуна 2019. године одржанадруга научна конференција Српско писано насљеђе и историјасредњовјековне Босне и Хума