Резиме: Предмет и циљ овога рада аутори су определили самом формулацијом наслова. У раду се указује на међависност између развијености и употребе дестинацијског маркетинга, са једне стране, и инвестиционе атрактивности појединих локацијских ентитета за међунродне инвеститоре, са друге стране. Истичу се најважније особености дестинацијског маркетинга. За разлику од већине производа који се крећу ка корисницима, дестинације су непокретне па се стога заинтересовани тржишни актери, међу којима су и инвеститори, крећу ка њима. Указује се и на најзначајније активности дестинацијског маркетинга. Заступа се теза да потенцијал дестинације не зависи толико од њеног положаја, климе и природних ресурса, колико од воље, вјештине, енергије, вриједности и организације њених људи. Стране директне инвестиције се посматрају кроз четири врсте финансијских операција: мерџере и аквизиције, нове (greenfi eld) инвестиције, докапитализацију (додатне нове инвестиције) и финансијско реструктурирање. Основни мотиви страних директних инвеститора се посматрају у контексту њихове тежње за повећањем ефективности и ефикасности пословања, те максимизирањем профита, што се сагледава кроз четири доминантне инвестиционе преокупације: доћи до природних ресурса, доћи до тржишта, доћи до стратегијске имовине, унапредити ефикасност у производњи. На подлози овако постављене концепцијске платформе, аутори су се емпиријски фокусирали на комапартивну анализу инвестиционе атрактивности земаља Западног Балкана, посебно наглашавајући релативни положај БиХ. У закључку се констатује да, поред амбијенталних, инфраструктурних, регулативних и институционалних претпоставки олакшаног и неризичног инвестирања, два најпоузданија маркетиншка параметра да је дошло до подизања инвестиционе атрактивности једне земље, или неког другог дестинацијског ентитета (региона, града, општине) јесу – добра позиционираност и достојанственост средњег слоја становништва, као и растући ниво дискреционог дохотка.Summary: The authors have identified the scope and purpose of this paper by the formulation of the title. The paper points to interdependence between the development and use of destination marketing, on the one hand, and investment attractiveness of certain location entities for international investors, on the other hand. The most important characteristics of destination marketing are emphasized. Unlike most products moving to customers, destinations are fixed and therefore interested market participants, including investors, are moving towards them. The paper also points out to the most important activities of destination marketing. It supports the thesis that potential of a destination does not depend so much on its position, climate and natural resources, as it depends on the will, skill, energy, values and organization of its people. Foreign direct investments are observed through four types of financial operations: mergers and acquisitions, new (greenfield) investments, recapitalization (additional new investments) and financial restructuring. The main motives of foreign direct investors are viewed in the context of their aspirations for increasing the effectiveness and efficiency of business, and maximizing profits, which can be viewed through four dominant investment preoccupations: to get to natural resources, to get to the market, to get to strategic assets, to improve production efficiency. Based on such set conceptual platform, the authors empirically focused on the comparative analysis of investment attractiveness of the Western Balkans countries, particularly emphasizing the relative position of Bosnia and Herzegovina. It is stated in the conclusion that, in addition to environmental, infrastructure, regulatory and institutional conditions of easier and non-risky investments, the two most reliable marketing parameters showing that there has been an increase in the investment attractiveness of a country or any other destination entity (region, city, municipality) are – good positioning and dignity of the middle class population, as well as a growing level of discretionary income.
FOREIGN DIRECT INVESTMENTS IN THE REGION OF WESTERN BALKANS