ОПАСНОСТ ОД ИЗБИЈАЊА ЦРНОГОРСКО-ОСМАНСКОГ РАТА 1911. ГОДИНЕ
DANGER OF THE OUTBREAK OF THE MONTENEGRIN-OTTOMAN WAR IN 1911
Малисорски устанак, који је избио у марту 1911. године услијед незадовољства становника Малесије младотурском владавином, црногорски краљ желио је да искорисити за остварење својих територијалних претензија према сјеверној Албанији, па је Малисорима пружао помоћ сваке врсте. Концентрисање јаких османских снага на црногорско-турској граници ради сламања устанка, изазивало је бојазан код црногорске стране да би могло да дође до напада Турака на Црну Гору, због чега је црногорска војска стављена у стање приправности. Криза је ријешена енергичном интервенцијом Русије, која је присилила Цетиње да предузме мјере, које су омогућиле стабилизацију прилика у Малесији. The Montenegrin King aimed to use the Malissori Uprising, which broke out in March 1911 over the dissatisfaction of the population of Malësia with the rule of the Young Turks, to achieve his territorial pretentions to northern Albania, and therefore provided all kinds of help to the Malissori. As the concentration of strong Ottoman forces on the Montenegrin-Turkish border to suppress the uprising caused concerns among the Montenegrins that the Turks could attack Montenegro, the Montenegrin army was put on alert state. The crisis was resolved with the energetic intervention of Russia, which forced Cetinje to undertake measures, which led to the stabilisation of circumstances in Malësia.